Zlato kao večita vrednost u nestabilnim vremenima

U vremenu globalne ekonomske turbulencije i neizvesnosti, rastuće inflacije i tržišnih poremećaja, sve više ljudi se pita - „Gde da uložimo svoj novac, a da sačuvamo njegovu vrednost?“ Odgovor je uvek isti. Zapravo, hiljadama godina je isti – ZLATO!
Investiranje u zlato danas nije samo finansijska odluka, već i odgovor na sistemske rizike, političke potrese i slabljenje poverenja u papirni novac. Kroz istoriju, zlato je imalo ulogu zaštitnika kupovne moći, a današnje okolnosti nas podsećaju zašto je to i dalje slučaj.
U ovoj analizi, baziranoj na podacima i iskustvu iz prakse, pokazaćemo zašto je upravo sada pravi trenutak za razmišljanje o zlatu kao stabilnoj i dugoročnoj investiciji.

Inflacija i kupovna moć: Nevidljivi neprijatelj štednje

Šta je inflacija i kako utiče na vašu platu?

Inflacija nije samo rast cena – to je smanjenje vrednosti vašeg novca. Ona se dešava kada centralne banke štampaju više novca nego što ekonomija može da apsorbuje. Taj višak novca ne vidi se odmah na računima, ali vremenom počinje da podiže cene proizvoda i usluga. Kada inflacija raste, kupovna moć vaše plate opada – a to znači da za isti iznos novca možete kupiti manje nego ranije. Na primer, ako je inflacija 10%, a vaša plata ostane ista, u realnosti ste izgubili deo vrednosti te plate. Iako broj na papiru ostaje isti, vaš novac vredi manje jer su proizvodi I usluge poskupeli.
U EU, monetarni agregat M2 (ukupna količina novca u opticaju) je porastao za više od 20% samo u periodu između 2020. i 2021. godine. Efekat toga ne oseća se ravnomerno – oni sa fiksnim prihodima (penzioneri, zaposleni, primaoci socijalne pomoći) trpe najviše.

Kantijonov efekat i pad životnog standarda

Kantijonov efekat (Richard Cantillon, 18.vek) opisuje kako uvođenje novca u ekonomiju ne utiče na sve slojeve društva ravnomerno. Oni koji prvi dobiju pristup novom novcu (banke, velike korporacije, državni sektor) imaju prednost jer kupuju robu i usluge po starim, nižim cenama.
Kako novac dalje “curi” kroz ekonomiju, cene rastu. Oni koji kasnije dolaze do novca (obični građani, radnici sa fiksnim prihodima kupuju po većim cenama, a njihova plata ne prati rast troškova.

Kakav je rezultat?

Njihova kupovna moć opada, a životni standard slabi.

Kako Kantijonov efekat utiče na životni standard?

Povećava se nejednakost, jer bogatiji i povezani slojevi društva imaju koristi od inflacije. Srednja i niža klasa trpe gubitke, jer njihovi prihodi zaostaju za rastom cena. Raspoloživi dohodak se smanjuje, što direktno utiče na kvalitet života (manje se troši na obrazovanje, zdravlje, slobodno vreme…) Stvara se iluzija ekonomskog rasta, dok zapravo dolazi do preraspodele bogatstva ka vrhu.

Šta se dešava sa novcem ako ne investiramo?

Primer: 100.000 dinara 2007. vs 2025.

Zamislite da ste 2007. godine stavili 100.000 RSD „sa strane“, verujući da štedite. Do 2025. godine, bez ulaganja, taj iznos više ne može da vam obezbedi ni delić onoga što je mogao pre 18 godina.
Prema kalkulacijama baziranim na zvaničnim podacima o inflaciji, 100.000 RSD iz 2007. danas vredi oko 2.000 RSD u realnoj kupovnoj moći – što znači da ste izgubili 98% vrednosti svoje štednje.

Drugim rečima: ne investirati – znači gubiti.

Investicija, špekulacija ili štednja?

Da li čuvanje gotovine jeste investicija?

Čuvanje gotovine nije investicija u klasičnom smislu, iako nosi određene prednosti, ono dugoročno ne stvara prinos već naprotiv, često vodi gubitku vrednosti zbog inflacije.

Čuvanje gotovine može biti deo investicione strategije, ali samo po sebi nije investicija. Štednja bez prinosa u valuti koja gubi vrednost, može biti samo rizična investicija sa garantovanim gubitkom. Prednost čuvanja gotovine je, pre svega likvidnost, jer vam je novac odmah dostupan za hitne slučajeve ili brze prilike. Za razliku od akcija ili kriptovaluta, čuvanje gotovine nema rizik od tržišnih oscilacija a najveći benefit je zapravo psihološki mir i osećaj sigurnosti jer imate svoju „rezervu“.

Svakako, postoje i određeni nedostaci čuvanja gotovine. Inflacija bukvalno jede vrednost novca, pa 1000 evra neće vredeti isto za 5 ili 10 godina. Za razliku od akcija, obveznica, nekretnina ili zlata, čuvanje gotovine ne stvara dodatni prihod, jer novac koji stoji ne radi za vas.

Mizesova logika: sve je špekulacija

Austrijski ekonomista Ludvig fon Mizes ukazao je da svaka investicija, pa i štednja, uključuje špekulaciju – bilo da verujete u rast akcija ili stabilnost dinara. Zašto? Zato što se temelji na neizvesnoj budućnosti. Ljudi deluju sa ciljem da poboljšaju svoju buduću situaciju, ali ne mogu sa sigurnošću znati kakvi će biti ishodi i zato svaka odluka uključuje procenu rizika i koristi. Po Mizesu, tržište nije statično već dinamičan proces prepun spekulacija. Preduzetnici ulažu resurse očekujući profit, ali nikada ne znaju unapred da li će tržište to potvrditi. Ako preduzetnik dobro proceni buduće okolnosti ostvariće profit, ali ako pogreši nastaje gubitak. I jedno i drugo su rezultati spekulativne procene.

Šta to znači u praksi?

Bez obzira da li kupujete hleb za sutra, ulažete u akcije, pokrećete biznis ili kupujete zlato, vi spekulištete da će ta odluka poboljšati vašu situaciju u budućnosti. Nema garancija.                                                      

Koji su ključni razlozi za ulaganje u zlato danas?

Zlato štiti od inflacije, njegova količina je ograničena jer na može da se štampa. U kriznim vremenima, vrednost zlata se povećava, dok fiat valute (dinar, evro, dolar) gube vrednost usled inflacije.

Očuvanje kupovne moći kroz generacije, jer zlato ne propada, ne zastareva I ne podleže modnim trendovima. Može se preneti s kolena na koleno čuvajući realnu vrednost imovine kroz decenije. Niska povezanost sa akcijama i devizama, kada berze padaju zlato raste. Kada valuta slabi, cena zlata u toj valuti raste i to ga čini savršenim balansom u portfoliju.

Performanse zlata u poređenju sa drugim aktivama

Kada uporedimo zlato sa drugim investicionim klasama u poslednjih 50 godina, rezultati su izuzetno jasni. Od 1970. godine, cena zlata porasla je za više od 5.270%, čime je nadmašila gotovo sve druge oblike dugoročne štednje. U istom periodu, srebro je ostvarilo rast od približno 1.470%, dok je američki berzanski indeks Dow Jones porastao za oko 511%.
Nasuprot tome, fiat valute beleže značajan gubitak vrednosti: američki dolar je izgubio gotovo 87% svoje kupovne moći, dok je evro, koji se koristi od 2000. godine, do danas devalvirao za oko 39%. Nemački berzanski indeks DAX porastao je za približno 1.250%, ali uz veću volatilnost i povezanost sa ekonomskim ciklusima.
Ovi podaci jasno pokazuju da zlato nije samo simbol stabilnosti, već i visoko efikasno sredstvo za očuvanje realne vrednosti kroz vreme. U svetu u kojem valute gube vrednost, a tržišta osciliraju, zlato ostaje dosledno i pouzdano sidro za svakog dugoročnog investitora.

Ko ulaže u zlato danas?

Centralne banke

U poslednjih deset godina, centralne banke širom sveta masovno kupuju zlato. Samo Kina je povećala svoje rezerve za više od 300 tona u pet godina, a Rusija za više od 100 tona. Njihova motivacija? Diversifikacija i zaštita od geopolitičkih rizika.

Pojedinci i mali investitori

Sa porastom inflacije i smanjenjem poverenja u bankarski sektor, sve više građana bira da uloži u fizičko zlato. Zlatni Standard, kao lider u trgovini plemenitim metalima, beleži rekordan broj novih investitora – posebno mladih ljudi koji žele da zaštite porodičnu imovinu.

Korporacije i državni fondovi

Suvereni fondovi i multinacionalne kompanije takođe diversifikuju svoje rezerve ulaganjem u zlato. To je signal da čak i najmoćniji igrači u globalnoj ekonomiji traže sigurnost u ovom plemenitom metalu.

Kako investirati u zlato?

Gde i kako kupiti investiciono zlato? Najsigurniji način je kupovina kod licenciranih trgovaca poput Zlatnog standard-a, koji nudi LBMA sertifikovane zlatne poluge od 1g do 1kg i investicione zlatne dukate sa garantovanim kvalitetom proizvodnje.

Fizičko zlato, ETF-ovi ili tokeni? Fizičko zlato je idealno za dugoročno čuvanje imovine. Zlatni ETF-ovi su dostupni na berzama, ali ne garantuju fizičko posedovanje. Tokenizovano, digitalno zlato su još uvek novija forma i još su u razvoju.
Kako bezbedno čuvati i prodati zlato? Zlato uvek možete čuvati kod kuće, u bankarskom sefu ili specijalizovanim trezorima i skladištima. U zavisnosti od ciljeva investitora, nivoa poverenja i želje za dostupnošću, svaki od ovih načina nosi svoje prednosti i mane. U bankama je najviši nivo sigurnosti i osiguranja, ali je pristup ograničen samo na radno vreme banke. Takođe, naknade mogu biti visoke. Lični, kućni sefovi imaju neposredan pristup bez troškova, ali postoji rizik od krađe, požara i nije osigurano. Trezori imaju najviši nivo sigurnosti, osiguranja, čak i međunarodnog. Doduše, imaju godišnje naknade i nema fizičkog pristupa bez najave. Neke zlatarske kuće i menjačnice u Srbiji, uz ugovor, nude i uslugu čuvanja kupljenog zlata.

Što se tiče ETF-ova i digitalnog zlata, vi kupujete vlasništvo nad zlatom bez fizičkog posredovanja. Prednosti su likvidnost, lako trgovanje i niži troškovi čuvanja.Ono što se mnogima ne dopada, postoji posrednik, jer vi niste vlasnik fizičkog zlata. Kod prodaje, prednost ima zlato visokog kvaliteta (999,9 čistoće), sa sertifikatom. Zlato možete prodati u specijalizovanim firmama i zlatarama i to je najbrža opcija. Cene se dosta razlikuju, zato uporedite više ponuda. Tu su i numizmatičari i kolekcionari, online berze i platforme, kao i neke banke koje imaju strožije uslove i dokumentaciju ili otkupljuju samo investiciono zlato koje su i prodale.

Često postavljana pitanja (FAQ)

1. Da li je zlato dobra zaštita od inflacije?
Najbolja! Zlato je istorijski pokazalo otpornost u periodima visoke inflacije i ekonomske krize.
2. Šta je bolji izbor – zlato ili štednja u banci?
U inflatornom okruženju, štednja bez prinosa ispod inflacije gubi vrednost. Zlato nudi dugoročnu zaštitu.
3. Da li mogu da izgubim novac investiranjem u zlato?
Zlato može kratkoročno oscilirati u ceni, ali u dugom roku obično zadržava ili povećava vrednost. Tako da, sa zlatom nikad ne gubite.
4. Kako da znam da kupujem pravo zlato?
Kupujte isključivo od proverenih trgovaca koji izdaju sertifikat o čistoći i poreklu.
5. Koja je idealna količina zlata u portfoliju?
Zavisi od ciljeva investitora, ali se preporučuje 10–20% ukupnog portfolija u plemenitim metalima.