Zlato ponovo u fokusu: Monetarni osigurač u nestabilnoj 2025. godini

U 2025. godini, investiciono zlato beleži snažan povratak. Inflacija, tržišna nestabilnost i globalne tenzije naterale su i pojedince i institucije da utočište potraže u plemenitim metalima. Potražnja raste ne samo za fizičkim zlatom, već i za ETF fondovima koji su podržani zlatom, što transformiše tržište zlata na globalnom nivou.

Glavni razlozi porasta potražnje za zlatom

Zlato je danas traženije nego ikad u poslednjih deset godina. Trenutni porast potražnje za zlatom u svetu, posledica je kombinacije ekonomskih, geopolitičkih i strateških faktora koji zajedno podstiču investitore, države i potrošače da pojačano ulažu u ovaj plemeniti metal. Slabljenje dolara i institucionalne kupovine, čine da zlato postaje ključna imovina u portfolijima kako velikih investicionih fondova, tako i običnih građana.
Geopolitičke tenzije i nesigurnosti – Sukobi u Ukrajini, nestabilnosti na Bliskom istoku, sada i tenzije između Pakistana i Indije, trgovinski sporovi između SAD i Kine stvaraju jednu globalnu nesigurnost. U takvim uslovima, zlato se traži kao odbrambeni resurs u kriznim vremenima.
Slabljenje američkog dolara – Dolar je u 2025. godini oslabio oko 9% u odnosu na korpu svatskih valuta. Slabiji dolar čini zlato jeftinijim za međunarodne kupce, što povećava globalnu potražnju.
Kupovina zlata od strane centralnih banaka – Centralne banke, naročito iz Kine, Turske, Indije i Švajcarske, agresivno povećavaju zlatne rezerve kao odgovor na ekonomske i političke neizvesnosti. Tu su i Srbija, Poljska i Češka, čija je narodna banka  povećala rezerve zlata za preko 1000% u odnosu na 2024. Ovaj institucionalni trend snažno podiže ukupnu tražnju.
Rizik od globalne recesije – Zbog usporavanja svetskog ekonomskog rasta, mnogi investitori očekuju pad tržišta kapitala. Zlato se u takvim uslovima koristi za očuvanje vrednosti imovine.
Inflacija i monetarna politika – Iako inflacija u nekim državama usporava, realne kamatne stope su i dalje niske. Investitori traže alternativu za očuvanje vrednosti novca, a zlato ostaje jedan od najpouzdanoijih oblika zaštite. Prema Svetskom savetu za zlato, 93% centralnih banaka navodi inflaciju kao ključni razlog za držanje zlatnih rezervi.

Ko najviše kupuje zlato u 2025. godini?

U 2025. godini, centralne banke su nastavile da budu glavni kupci zlata na globalnom tržištu. Ovaj trend reflektuje rastuću potrebu centralnih banaka da diversifikuju svoje rezerve i zaštite se od ekonomskih i geopolitičkih rizika.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato ( World Gold Council), u prvom kvartalu ove godine, centralne banke širom sveta su kupile ukupno 244 tone zlata. Ova količina predstavlja pad od 21% u odnosu na isti period prethodne godine, kada je kupljeno 310 tona, ali je i dalje 25% iznad petogodišnjeg kvartalnog proseka, što ukazuje na kontinuiranu snažnu potražnju za zlatom među centralnim bankama.

Nacionalna banka Poljske dodala je 49 tona zlata, čime su ukupne rezerve porasle na 497 tona, što čini 21% ukupnih deviznih rezervi zemlje. Nacionalna banka Kine povećala je svoje rezerve za 13 tona, dostigavši ukupno 2.292 tone, što predstavlja 6,5% ukupnih rezervi. Nacionalna banka Kazahstana kupila je 6 tona zlata, čime su rezerve porasle na 291 tonu. Češka narodna banka dodala je 5 tona, povećavši svoje rezerve na 56 tona. Centralna banka Turske kupila je 4 tone zlata. Rezervna banka Indije dodala je 3 tone zlata, čime su ukupne rezerve dostigle 880 tona. Centralna banka Katara povećala je svoje rezerve za 3 tone. Centralna banka Egipta dodala je 1 tonu zlata. Državni naftni fond Azerbejdžana (SOFAZ) povećao je svoje zlatne rezerve za 19 tona, dostigavši ukupno 165 tona, što čini 26% portfolija fonda.

Što se tiče naše zemlje, Narodna banka Srbije (NBS) takođe je aktivna na tržištu zlata. U dosadašnjem delu 2025. godine, NBS je kupila ukupno 97 zlatnih poluga težine 1,2 tone prvenstveno iz domaće proizvodnje kompanije Zijin Cooper, kao i na međunarodnom tržištu. Srbija trenutno raspolaže sa 49,4 tone zlata ( 97,3% u obliku zlatnih poluga i 2,7% kovanog zlata).

Investicije u ETF fondove i fizičko zlato ( zlatne poluge i zlatni dukati) dostigle su 551,9 tona – rast od 170% u odnosu na 2024. godinu. Zanimljivo je da su ETF-ovi iz Azije, ranije konzervativni, dodali rekordne 103 tone, dok je Severna Amerika dodala 210 tona.

Ponuda zlata i pad potražnje za nakitom

U 2025. godini beležimo specifičnu situaciju na globalnom tržištu zlata – dok rudarska proizvodnja dostiže rekordne nivoe, istovremeno se suočavamo s padom potražnje za zlatnim nakitom, naročito u zemljama kao što su Kina i Indija, koje su tradicionalno najveći potrošači u ovom segmentu.

Rekordna rudarska proizvodnja

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, rudarska proizvodnja u prvom kvartalu 2025. godine porasla je na najviši nivo do sada, kao rezultat povećanih investicija u rudarske projekte i oporavka proizvodnje nakon prethodnih godina ograničenja. Rudarska proizvodnja dostigla je rekordnih 856 tona. Kina, Australija i Kanada su glavni proizvođači, a značajan rast zabeležen je i u Čileu (+45%) i Gani (+11%).

Pad potražnje za nakitom i recikliranim zlatom

U prvom kvartalu 2025. godine globalno tržište zlata suočava se sa značajnim pomacima u obrascima potrošnje. Zabeležen pad potražnje za zlatnim nakitom, posebno u ključnim tržištima kao što su Kina i Indija, gde su potrošači postali osetljivi na visoke cene zlata.

Potražnja za zlatnim nakitom pala je za 21% u poređenju sa istim periodom prošle godine, dostigavši 380,3 tone, što je najniži kvartalni nivo od pandemije COVID-19. Glavni razlozi su visoka cena zlata, promenjene potrošačke navike i slabija potrošnja u zemljama poput Kine i Indije, koje zajedno čine preko 50% globalne potrošnje nakita.

U Indiji je potražnja za zlatnim nakitom pala za 25%, na 71 tonu, dok je u Kini zabeležen pad od 27%, na 134,5 tona.

Iako je količina kupljenog nakita opala, ukupna vrednost potrošnje na zlatni nakit porasla je za 9% na 35 milijardi dolara, što ukazuje da su potrošači spremni da plate više za manje količine zlata.

Reciklirano zlato, koje čini važan deo ukupne ponude, takođe beleži pad od 1%. Uzroci su manja motivacija za prodaju zlatnog nakita (zbog očekivanja da će cene još rasti) i stabilizacija tržišnih uslova nakon velikog rasta reciklaže u prethodnim godinama. 

Zašto investitori biraju investicioni kvalitet zlata?

Investitori biraju investicioni kvalitet zlata zbog njegove čistoće, likvidnosti i sigurnosti u zaštiti kapitala. Zlato investicionog kvaliteta lako se može prodati širom sveta, bez poterbe za dodatnom procenom ili testiranjem, jer dolazi sa sertifikatima i utisnutim tehničkim podacima o proizvođaču.

Investitori sve više biraju zlatne poluge i kovanice visoke čistoće, izbegavajući nakit niskog kvaliteta. Od 2020. godine cena zlata porasla je za više od 90%, što kod mnogih stvara strah da će propustiti dalji rast i dobit.

Izgledi za budućnost tržišta zlata

Izgledi za tržište zlata u 2025. godini ostaju optimistični, uprkos nedavnim kratkoročnim oscilacijama. Cena zlata je u aprilu dostigla rekordnih 3.500 dolara po unci, ali se trenutno stabilizovala na oko 3.290 dolara po unci, što predstavlja rast od preko 30% od početka godine. 
Prema istraživanju WGC, 29% centralnih banaka planira da poveća zlatne rezerve u 2026. godini. Goldman Sachs predviđa da bi cena zlata mogla dostići 3.700 dolara do kraja 2025. godine, a potencijalno i 4.800 dolara do sredine 2026. godine, ukoliko se neizvesnosti nastave.

Investitorima se savetuje ulaganje od 10-15% portfolija u zlato, radi zaštite od tržišnih volatilnosti. Fokusirajte se na kompanije sa stabilnim menadžmentom i dugoročnim rudarskim projektima, redovno analizirajte ekonomske indikatore i geopolitičke događaje koji mogu uticati na tržište zlata.

Često postavljana pitanja (FAQ)

1. Koje zemlje su najviše kupovale zlato u 2025?
Poljska, Kina, Kazahstan, Češka i Azerbejdžan predvode listu centralnih kupaca.
2. Zašto je pala potražnja za zlatnim nakitom?
Visoke cene zlata preusmerile su potrošače na praktičnije oblike – investicione poluge i kovanice.
3. Šta je izazvalo rekordne ETF kupovine?
Pojačano interesovanje u Severnoj Americi i rekordan rast ETF-ova u Aziji doprineli su velikom prilivu kapitala.
4. Zašto pada ponuda recikliranog zlata?
Ljudi češće menjaju stari nakit za novi ili ga zalažu, očekujući dalji rast cene.
5. Hoće li centralne banke nastaviti da kupuju zlato?
Sigurno da hoće. Gotovo trećina planira dalje povećanje rezervi u narednoj godini.