U svetu finansija, likvidnost je jedan od ključnih pojmova koji igra važnu ulogu u donošenju investicionih odluka. Za investitore, razumevanje likvidnosti može značiti razliku između brze i lakše prodaje imovine ili zastoja koji može uticati na performanse portfolija. U ovom tekstu objašnjavamo šta je likvidnost, kako se meri i kako utiče na investiciono zlato, jedan od najpopularnijih izbora za ulaganje.

Šta je likvidnost?

Likvidnost je sposobnost imovine da se brzo i lako pretvori u gotovinu, bez značajnog gubitka vrednosti. U kontekstu finansija, likvidnost označava kolko brzo možete prodati ili realizovati vrednost neke imovine ili sredstva na tržištu.

Faktori koji utiču na likvidnost imovine 

1.    Vrsta imovine – Visoka likvidnost (gotovina, banke depoziti, akcije i obveznice se lako i brzo pretvaraju u gotovinu) i niska likvidnost (nekretnine, kolekcionarski predmeti, privatne investicije, često zahtevaju više vremena I napora da se prodaju ili realizuju)
2.    Tržišna prodaja – Ako postoji velika potražnja za određenim tipom imovine (npr. Akcijama popularnih kompanija), imovina će biti lakše likvidna. S druge strane, manja potražnja može učiniti imovinu težom za prodaju ili sa značajnim gubitkom vrednosti.
3.    Veličina tržišta – Imovina kojom se trguje na velikim, razvijenim tržištima (npr. berze) obično je likvidnija jer ima veći broj potencijalnih kupaca i prodavaca. Međutim, na manjim tržištima, kao što su specifični sektori, likvidnost može biti ograničena.
4.    Stanje tržišta – U periodima ekonomske nestabilnosti ili kriza, likvidnost na tržištu može opasti jer se smanjuje broj kupaca i veća je nesigurnost. U stabilnim tržišnim uslovima, imovina je lakše likvidna jer postoji veća spremnost na kupovinu i prodaju.
5.    Vreme potrebno za prodaju – Ako je potrebno mnogo vremena za pronalaženje kupca (kao u slučaju nekretnina), likvidnost je veća. Imovina koja se može prodati gotovo osmah, kao što su dnevni trgovinski proizvodi ili akcije velikih firmi, ima veću likvidnost.
6.    Troškovi transakcije i rizici – Ako su troškovi (npr.takse, porezi, provizije) visoki, to može uticati na likvidnost jer se ljudi obeshrabre da brzo prodaju ili kupe imovinu. Niži troškovi obično omogućavaju veću likvidnost jer se lakše prepoznaje stvarna vrednost imovine. Što se tiče rizika, ako je visok rizik to može smanjiti likvidnost imovine, jer su investitori manje voljni da je brzo kupe ili prodaju, naročito ako je tržište nestabilno.
7.    Pravna regulativa - Zakoni koji regulišu tržište, kao što su propisi u vezi sa transferom vlasništva ili obavezama izveštavanja, mogu uticati na brzinu kojom se imovina može pretvoriti u gotovinu.

Uticaj likvidnosti na investiciono zlato

Likvidnost je ključni faktor koji može značajno uticati na investiciju u zlato. Kao investicioni proizvod, zlato se smatra relativno likvidnim, ali postoje različiti faktori koji utiču na njegovu likvidnost u određenim tržišnim uslovima.
1.    Tržište zlatnih poluga i dukata - Zlatne poluge i dukati su najlikvidniji oblici investicionog zlata. Njihova likvidnost zavisi od potražnje na globalnom tržištu (posebno na tržištima Londona, New Yorka i Švajcarske), poverenja u kvalitet zlata i troškova transakcije. 
2.    Zavisnost od tržišnih faktora - Zlato je vrlo likvidno kad je ekonomija stabilna, jer tržište često ima visoku potražnju za njim, zbog njegove stabilnosti. U kriznim vremenima, likvidnost zlata raste jer investitori traže bezbedna ulaganja. Kada postoji globalna ekonomska nestabilnost, zlato se lakše prodaje jer je povećana potražnja za sigurnim imovinskim klasama, i obrnuto.  
3.    Razlika u likvidnosti između fizičkog i papirnog novca - Fizičko zlato (zlatne poluge i dukati) lako se prodaje kroz banke, zlatne trgovce ili specijalizovane aukcijske kuće, ali je i podložnije troškovima skladištenja i transporta. Papirno zlato (ETF-ovi ili futures ugovori) može biti još likvidnije jer se trguje na berzama međutim, ovde je u pitanju virtualna ili elektronska imovina, koja ne zahteva fizičko posredovanje ali nosi određeni stepen rizika povezanog sa tržištem.   
4.    Stabilnost cene zlata - Cena zlata nije stalna I može biti podložna fluktuacijama koje utiču na njegovu likvidnost. Ako cena zlata raste, likvidnost će biti veća jer su investitori voljniji da prodaju zlato i ostvaruju profit. Nizak nivo cena utiče da prodaja bude teža, jer investitori odustaju od prodaje dok se ne steknu bolji uslovi.
5.    Regulativa i porezi - Zakoni koji regulišu prodaju zlata, porezi na kapitalnu dobit, takse na trgovinu zlatom ili zakoni o carini, mogu uticati na likvidnost zlata. U zemljama sa strožim regulativama, prodaja zlata je malo sporija i skuplja.

Uticaj ekonomskih faktora na likvidnost zlata

Ekonomija i tržišni uslovi imaju značajan uticaj na likvidnost investicionog zlata. Mnogo je ekonomskih faktora koji posebno oblikuju brzinu I lakoću kojim se zlato može pretvoriti u gotovinu.
1.    Inflacija
Visoka inflacija povećava potražnju za zlatom, jer je ono sigurno utočište i zaštita od gubitka vrednosti fiat valuta. U uslovima visoke inflacije, likvidnost zlata raste jer investitori traže imovinu koja čuva svoju vrednost. S druge strane, pri niskoj inflaciji, potražnja za zlatom je niža što smanjuje likvidnost jer mnogi neće biti voljni da brzo prodaju zlato. 
2.    Kamatne stope
Niske kamatne stope zlato čine atraktivnijim jer smanjuju prinos na štedne i investicione proizvode poput obveznica, čime se povećava potražnja za zlatom. Visoke kamatne stope ipak smanjuju privlačnost zlata jer povrat na druge investicije (npr. obveznice) postaje veći, što smanjuje likvidnost zlatnih ulaganja jer su investitori manje zainteresovani da prodaju zlato. 
3.    Ekonomska nesigurnost i globalna kriza
Investitori koji žele da zaštite svoje kapitalne vrednosti, u vremenima finansijskih kriza, ratova i političkih previranja, rado se okreću zlatu jer je sigurno i bezbedno. U ovakvim uslovima, likvidnost zlata raste jer ljudi brzo prodaju ili kupuju zlato kako bi se zaštitili od tržišnih padova ili inflacije. 
4.    Tržište rada i plata
Rast plata i zaposlenosti može povećati potrošnju, uključujući ulaganja u imovinu poput zlata. Čim je tržište rada u padu ili ako je ekonomska situacija loša, smanjenje prihoda smanjuje količinu novca koju investitori ulažu u zlato, čime se smanjuje likvidnost.
5.    Devizni kurs i vrednost domaće valute
Ako se vrednost domaće valute smanjuje u odnosu na strane valute, investitori se štite od devalvacije kupovinom zlata. U ovom slučaju, likvidnost investicionog zlata raste i ono postaje poželjno jer čuva vrednosti. Ako je domaća valuta jaka i stabilna, potražnja za zlatom je niža, što smanjuje i likvidnost.

FAQ Sekcija

1. Šta je likvidnost i kako utiče na investiciono zlato?
Likvidnost označava brzinu kojom se imovina može pretvoriti u gotovinu bez značajnog gubitka vrednosti. U slučaju investicionog zlata, likvidnost zavisi od tržišnih uslova, tipa zlata (fizičko ili finansijsko) i globalne potražnje.
2. Kako likvidnost zlata utiče na moj portfolio?
Dodavanje investicionog zlata u portfolio može smanjiti ukupnu likvidnost, jer je zlato obično dugoročna investicija. Međutim, može obezbediti zaštitu od inflacije i diversifikaciju u portfolio. Balansiranjem likvidnosti u vašem portfoliju moćete osigurati stabilne i dugoročne koristi.
3. Da li je investiciono zlato dobar izbor u vreme inflacije?
Da!  Zlato pruža sigurnost tokom perioda inflacije, jer njegova cena ima tendenciju da raste dok kupovna moć novca opada.
4. Koji faktori utiču na cenu zlata?
Cena zlata zavisi od mnogih faktora, ponude i potražnje, globalne ekonomske situacije, kamatnih stopa, potražnje za zlatom i geopolitičkih faktora. Takođe, likvidnost zlata može biti podložna promenama u zavisnosti od tih faktora.