Uvod: Kredit kao deo savremenog finansijskog života

U današnjem svetu, retko ko može da izbegne susret sa kreditom – bilo da je u pitanju kupovina stana, automobila, studiranje ili čak pokrivanje mesečnih troškova. Kredit nije ni dobar ni loš sam po sebi; postaje korisno ili štetno sredstvo u zavisnosti od načina na koji ga koristimo.

Krediti omogućavaju ljudima i firmama da odmah dobiju sredstva koja im trebaju u određenom trenutku. Kroz kredit, korisnik zapravo „kupuje vreme“ – koristi novac sada, a plaća kasnije.
Ovaj tekst objasniće vam osnovne pojmove, vrste kredita, uslove otplate i kako da izbegnete najčešće greške.

Šta je kredit?

Kredit predstavlja dogovor između dve strane, najčešće banke i korisnika, kojim banka pozajmljuje određeni iznos novca uz obavezu vraćanja tog iznosa u unapred dogovorenom roku, uvećano za kamatu.
Korisnik kredita dobija sredstva odmah, a otplatu vrši kroz mesečne rate koje uključuju glavnicu (pozajmljeni iznos) i kamatnu stopu (trošak pozajmice). Krediti se najčešće koriste za veće kupovine kao što su stan, automobil, obrazovanje ili pokretanje biznisa.   Uzimanje kredita podrazumeva proveru kreditne sposobnosti korisnika. Krediti mogu biti kratkoročni (do 1 godine), srednjoročni (1-5 godina) ili dugoročni  (preko 5 godina). Takođe, mogu biti sa fiksnom ili promenljivom kamatom. Obezbeđenje može biti lična menica, žirant, hipoteka itd.

Vrste kredita

1. Potrošački (lični) kredit

Najčešći oblik kredita koji građani koriste za lične potrebe. Iznosi variraju, a otplata traje od nekoliko meseci do deset godina. Često se koristi za renoviranje, putovanja ili premošćavanje većih troškova. Keš kredit je nenamenski i može se koristiti za bilo koju svrhu (putovanje, opremanje stana, troškovi...)

Namenski kredit se koristi za određenu namenu (kupovinu nameštaja, bele tehnike, školarine...)

Brzi krediti imaju manje iznose, brzu obradu, ali često sa višim kamatama.

2. Stambeni krediti

Dugoročni krediti namenjeni kupovini, renoviranju ili izgradnji nekretnine. Karakterišu ih dugi rokovi otplate ( i do 30 godina) i niže kamate.Obično zahtevaju hipoteku kao obezbeđenje.

3. Auto krediti

Krediti specijalizovani za kupovinu vozila, uz često povoljnije uslove kod saradnje sa auto-dilerima. Namenjeni su kupovini novog ili polovnog automobila. Može biti namenski (vezan za konkretno vozilo) ili nenamenski.

4. Poslovni (pravna lica)

Ovo su krediti za finansiranje poslovanja, investicija, obrtnih sredstava ili širenje delatnosti. Namenjeni su firmama i preduzetnicima. Ocenjuju se prema bilansu stanja i bonitetu firme.

5. Prevolving kredit / kreditna kartica

Stalno dostupan kreditni limit koji se obnavlja otplatom ( npr. Kreditna kartica). Plaća se samo iskorišćeni iznos i kamata.

6. Dozvoljeni minus (prekoračenje po tekućem računu)

Ovo je vrsta kredita koji banka automatski odobrava na tekući račun, do određenog iznosa. Koristi se po potrebi i automatski se vraća kada na račun legne uplata.

Kamatna stopa: nominalna vs. efektivna

Razlika između nominalne i efektivne kamatne stope je ključna kada uzimaš kredit, jer ti govori koliko ćeš zaista platiti banci. Nominalna kamatna stopa (NKS) je osnovna godišnja kamata koju banka obračunava na iznos kredita. Ne uključuje dodatne troškove (naknade za obradu, osiguranja, vođanja računa). Koristi se za oglašavanje kredita, ali ne prikazuje stvarnu cenu kredita. Na primer: Nominalna kamata je 6% godišnje.
Efektivna kamatna stopa (EKS) pokazuje ukupni realni trošak na godišnjem nivou. Uključuje nominalnu kamatu + sve dodatne troškove (obrada kredita, osiguranje, vođenje računa itd.). Kada se bira kredit, najbolje je porediti EKS jer prikazuje koliko ćeš zaista platiti. Na primer: Ako je nominalna kamata 6%, ali uz dodatne troškove EKS izađe 7,4% - to je stvarna cena.

Efektivna kamatna stopa ti pokazuje pravu cenu kredita. Kada upoređuješ više ponuda banaka, uvek gledaj EKS a ne samo nominalnu kamatu, jer nominalna često izgleda niža, ali ne uključuje skrivene troškove. Na primer: nominalna kamata 5%, EKS 6,8%, razlika od 1,8% su svi dodatni troškovi koji se plaćaju tokom otplate. EKS je najtačniji pokazatelj koliko te kredit zaista košta. Zakonom je obavezno da svaka banka jasno prikaže EKS pri odobravanju kredita.

Kreditna sposobnost: Koliko zaista možete da pozajmite?

Kreditna sposobnost označava koliko novca zaista možete da pozajmite od banke, na osnovu svoje finansijske situacije. To je procena banke koliko ćete biti u stanju da redovno otplaćujete kredit, bez kašnjenja i prezaduživanja.

Kako banka procenjuje kreditnu sposobnost?

Banka uzima u obzir sledeće faktore:                                                                                         
1.    Visina redovnih mesečnih primanja – plata, penzija, prihod od zakupa itd.
2.    Troškovi života i postojeće obaveze – računi, drugi krediti, alimentacije itd.                
3.    Zaposlenost – stalni radni odnos, dužina staža, vrsta ugovora itd.
4.    Kreditna istorija – da li ste ranije kasnili sa otplatama ili imali izvršenja
5.    Broj članova domaćinstva – jer veći broj izdržavanih lica smanjuje raspoloživi dohodak
6.    Godine starosti i rok otplate – kod dužih kredita, starost može biti ograničavajući faktor                                                        
Banke uglavnom dozvoljavaju da rata kredita bude veće od 30-50% neto mesečnih primanja (zajedno sa postojećim obavezama). Na primer: Ako imate platu od 80.000 dinara, maksimalna rata koju banka može prihvatiti je otprilike 24.000-40.000 dinara, u zavisnosti od politike banke i vaših ostalih obaveza.
Ono što smanjuje krditnu sposobnost jesu već postojeći krediti ili kreditne kartice, neredovno zaposlenje, mali ili nestabilni prihodi ili loša kreditna istorija. 

Šta treba znati pre nego što uzmete kredit?

Pre nego što uzmete kredit, važno je da pažljivo procenite sve aspekte zaduživanja, kako biste izbegli finansijske probleme u budućnosti. 
Koliko vam zaista treba novca? Ne pozajmljujte više nego što vam je potrebno. Veći iznos znaći više kamata i veći ukupni trošak.
Da li možete redovno da otplaćujete kredit? Računajte da vam mesečna rata ne optereti budžet više od 30-40%. Uzmite u obzir sve redovne troškove – stan, hrana, režije, prevoz, drugi kredit itd.
Kolika je efektivna kamatna stopa? Ne gledajte samo nominalnu kamatu – proverite EKS jer on pokazuje ukupan trošak kredita. Poređenje EKS je najbolji način da vidite koja je ponuda stvarno povoljnija.
Koji su to svi prateći troškovi? Naknada za obradu kredita, osiguranje života i imovine, trošak vođenja računa, trošak menica i overa u sudu itd.
Kakav je vaš ugovor o radu? Banke najradije odobravaju kredite osobama sa stalnim zaposlenjem i redovnim primanjima. Ako ste zaposleni na određeno, honorarno ili ste preduzetnik, uslovi mogu biti stroži.
Koliki je rok otplate? Duži rok znači manja rata, ali i veći ukupni iznos koji ćete platiti kroz kamate. Pokušajte da ne uzimate na duži rok ako možete da izdržite veću ratu.
Šta se dešava ako ne možete da plaćate? Informišite se o posledicama kašnjenja, kašnjenju više rata, aktiviranju garancija, hipoteka. Ako uzimate kredit sa žirantom ili hipotekom, znajte šta time rizikujete vi i drugi.
Pročitajte sve što potpisujete! Nemojte se oslanjati samo na reči službenika, već pažljivo pročitajte ugovor, otplatni plan i opšte uslove.
Uvek pitajte: „Koliko ću ukupno da vratim?“ – to vam daje realnu sliku kredita.

Prednosti i rizici kredita

Prednosti:
•    Omogućava realizaciju ciljeva (kupovina stana, školovanje itd.)
•    Fleksibilno upravljanje većim troškovima
•    Mogućnost investiranja bez trenutnog kapitala
Rizici:
•    Prekomerno zaduživanje i zamka “kredit za kredit”
•    Gubitak finansijske kontrole
•    Problemi sa naplatom – izvršenja, blokade i gubitak imovine
Kredit je dobar sluga, ali loš gospodar. Ako ga uzimate planski, sa jasnim ciljem i sigurnim izvorom otplate – on može biti moćno sredstvo za ostvarenje ličnih i profesionalnih ciljeva. Ali ako se koristi nepromišljeno, lako može prerasti u teret koji sputava vašu finansijsku slobodu.

Često postavljana pitanja (FAQ)

1. Da li je bolje uzeti kredit sa fiksnom ili promenljivom kamatom?
Fiksna kamata daje sigurnost, dok promenljiva može biti niža ali nosi rizik povećanja rata.
2. Koliko kredita mogu da imam istovremeno?
Zavisi od vaše kreditne sposobnosti. Više manjih kredita može biti opterećujuće.
3. Da li mogu ranije da otplatim kredit?
Da, ali proverite da li postoje penali za prevremenu otplatu.
4. Šta je grejs period?
Period tokom kojeg otplaćujete samo kamatu, a ne glavni dug.
5. Kako da poboljšam kreditnu sposobnost?
Redovno izmirujte obaveze, prijavite sve prihode i smanjite postojeće dugove.