Trenutno stanje zlatnih rezervi u Srbiji

Prema najnovijim podacima iz decembra 2024. godine, Narodna banka Srbije (NBS) poseduje 47,9 tona zlata u svojim deviznim rezervama, što čini oko 13,4% ukupnih deviznih rezervi zemlje. Ovaj nivo rezervi svrstava Srbiju među vodeće zemlje u regionu po količini zlata u državnim trezorima.

Povećanje rezervi zlata u prethodnim godinama

U poslednjih nekoliko godina, Narodna banka Srbije (NBS) značajno je povećala zlatne rezerve zemlje, što je doprinelo jačanju finansijske stabilnosti i otpornosti na globalne ekonomske izazove. Srbija je, 2012. godine raspolagala sa svega 15,3 tone zlata, što je činilo 5,7% ukupnih deviznih rezervi u vrednosti od 620 miliona evra. Rezerve su se 2019. godine povećale na 30,4 tone, što je dvostruko više u odnosu na 2012. godinu. Povećanje se nastavlja i 2020. godine na 35 tona, da bi 2021. godine porasle na 38,1 tonu što je predstavljalo 14,5% deviznih rezervi, sa vrednošću od 2,1 milijardu evra. Kontinuirani rast zlatnih rezervi u Srbiji se nastavlja 2023. godine kada su one dostigle 40 tona, što je trostruko povećanje u odnosu na 2012. godinu. Vrednost ovih rezervi iznosila je oko 3,3 milijarde evra. Prema dostupnim informacijama, Narodna banka Srbije (NBS) je tokom jula 2024. godine kupila dodatnih 5 tona zlata, čime su zlatne rezerve dostigle 46,5 tona, vredne skoro 4 milijarde dolara. Međutim, prema izveštaju objavljenom u decembru 2024. godine, zlatne rezerve Srbije su iznosile 47,9 tona, što je činilo 13,4% ukupnih deviznih rezervi zemlje. Ovaj kontinuirani rast zlatnih rezervi pokazuje posvećenost Srbije ka jačanju svoje ekonomske sigurnosti i otpornosti na spoljne uticaje.

Rezerve zlata u zemljama regiona

Ako uporedimo zlatne rezerve Srbije sa drugim zemljama regiona, naša zemlja se nalazi na vrhu liste po količini zlata u državnim rezervama:
•    Srbija: 47,9 tona
•    Hrvatska: 1,9 tona
•    Bosna i Hercegovina: 2,9 tona
•    Severna Makedonija: 6,9 tona
•    Crna Gora: 1,1 tona
Ovi podaci pokazuju da je Srbija lider u regionu kada je reč o zlatnim rezervama, što znatno doprinosi jačanju njene ekonomske stabilnosti.

Gde se čuvaju zlatne rezerve Srbije?

Zlatne rezerve Srbije čuvaju se na nekoliko sigurnih lokacija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Najveći deo zlata sada se čuva u trezorima Narodne banke Srbije (NBS) u Beogradu. Prethodno je značajan deo rezervi bio skladišten u inostranstvu, ali je Srbija u proteklim godinama odlučila da vrati deo zlata u zemlju. Od 2019. do 2021. godine, ukupno 13 tona zlata vraćeno je u Srbiju, iz švajcarskog Berna i Londona. Deo rezervi se i dalje nalazi u sigurnim međunarodnim trezorima, pre svega u Banci Engleske u Londonu i Banci za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu, u Švajcarskoj. Ove lokacije se koriste zbog visokog nivoa sigurnosti i mogućnosti brze trgovine zlatom na međunarodnom tržištu.

Zašto je važno imati rezerve zlata?

Zlato je jedan od najsigurnijih oblika očuvanja vrednosti kroz istoriju. U kriznim vremenima, kada vrednost papirnog novca može oscilirati, zlato ostaje stabilan resurs koji može osigurati ekonomsku stabilnost zemlje. Zlato kao sigurna imovina štiti ekonomiju od finansijskih kriza, inflacije i geopolitičkih nestabilnosti. U slučaju pada vrednosti nacionalne valute, zlato zadržava svoju kupovnu moć. Zemlje sa većim rezervama zlata imaju veće poverenje investitora i kreditora, što može pozitivno uticati na ekonomski rast. Zlatne rezerve su deo deviznih rezervi koje centralne banke koriste za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Držanje zlata u rezervama smanjuje oslanjanje na papirni novac i druge investicione instrumente koji mogu izgubiti vrednost. S obzirom da je zlato globalno priznata valuta, može se lako zameniti za druge vrednosti. Zlatne rezerve ulivaju poverenje u monetarni sistem, jer pomažu u stabilizaciji kursa domaće valute. Ako nacionalna valuta slabi, centralna banka može koristiti zlato za podršku kursu. Zlatne rezerve su posebno važne za zemlje sa nestabilnim ekonomijama ili visokom zaduženošću, pa u slučaju ekonomske krize ili potrebe za hitnim finansiranjem, zlato se može brzo prodati na međunarodnom tržištu.

Investiciono zlato u Srbiji

Povećanje zlatnih rezervi države ima pozitivan uticaj na tržište investicionog zlata u Srbiji. Građani i investitori sve više prepoznaju vrednost ulaganja u zlato kao stabilnu investiciju. Investiciono zlato u Srbiji je siguran, likvidan i poreski povoljan način štednje, koji je idealan  za one koji žele da zaštititi svoj kapital i očuvaju vrednost novca na duži rok.

Ponuda investicionog zlata

Na srpskom tržištu dostupne su zlatne poluge različitih težina, od 1 grama do 1 kilograma. Cene variraju u zavisnosti od težine i trenutne cene zlata na svetskom tržištu. Na primer, zlatna poluga od 100 grama može se pronaći po ceni od oko 1.052.000 dinara, dok poluga od 1 kilograma dostiže cenu od preko 5 miliona dinara.  Zlatni dukati su cenjeni kako zbog svoje estetske vrednosti, tako i kao oblik investicije. U Srbiji postoji bogata ponuda zlatnih dukata različitih dizajna i finoće, od kojih je najtraženiji zlatni dukat Franc Jozef, poznat po svojoj dugoj tradiciji i prepoznatljivom dizajnu. Zlatni Standard nudi povoljne uslove i sertifikovan kvalitet zlatnih poluga kao i zlatne dukate, vrhunskog kvaliteta, proverenih brendova i visoke finoće.

Sertifikacija i poreklo

Investiciono zlato koje se prodaje u Srbiji dolazi iz renomiranih kovnica poput Argor Heraeus i Heraeus, koje su sertifikovane od strane Londonskog udruženja tržišta plemenitih metala (LBMA). Ove kovnice garantuju kvalitet i čistoću zlata, što je od ključne važnosti za investitore.  

Prednosti ulaganja u zlato

Ulaganje u zlato pruža brojne prednosti, posebno u nestabilnim ekonomskim vremenima. Dodavanje zlata u investicioni portfolijo omogućava diversifikaciju i smanjenje rizika. Zlato često ima negativnu korelaciju sa drugim finansijskim instrumentima, što znači da njegova vrednost može rasti kada druge investicije gube na vrednosti. Investiciono zlato je visoko likvidno sredstvo, što znači da se može brzo i lako prodati na globalnom tržištu. Ova karakteristika je posebno važna za investitore koji žele da zadrže fleksibilnost u upravljanju svojim sredstvima. Za razliku od akcija, obveznica i drugih investicija, cena zlata nije podložna drastičnim fluktuacijama uzrokovanim političkim ili ekonomskim krizama. Još jedna važna činjenica jeste da, kupovina investicionog zlata u Srbiji nije oporezovana PDV-om, što je ogromna prednost u poređenju sa drugim oblicima ulaganja.

Faktori koji utiču na cenu zlata

Cena zlata je pod uticajem različitih faktora, uključujući globalnu ekonomsku situaciju, inflaciju, kamatne stope i geopolitičke tenzije. Pre svega, tu je snažan faktor ponude i potražnje, a u periodima ekonomske nesigurnosti, potražnja za zlatom raste, što dovodi do povećanja njegove cene. Kada rudarska proizvodnja opada ili su troškovi iskopavanja veći, cena zlata raste. Ako globalni investitori izgube poverenje u dolar, zlato postaje atraktivnija opcija, a pošto se zlatom najčešće trguje u američkim dolarima, jačanje dolara može smanjiti cenu zlata i obrnuto. 

Globalna ekonomska situacija

Tokom recesija ili finansijskih kriza, investitori traže sigurnu luku za svoj kapital, što povećava potražnju za zlatom. Ovaj trend je primećen tokom globalne finansijske krize 2008. godine, kada je cena zlata značajno porasla. Ovaj trend važi i danas. Svet ne miruje.  Sukobi i političke nestabilnosti (Ukrajina, Bliski istok, trgovinski sporovi između SAD-a i Kine) povećavaju potražnju za zlatom kao sigurnom imovinom. Neizvesnost na berzama zbog mogućih recesija u nekim delovima sveta čini zlato privlačnijim za investitore. Ako ekonomska nesigurnost i dalje bude visoka, cena zlata će rasti. U trenutnim uslovima, ulaganje u zlato može biti odlična strategija za dugoročnu zaštitu imovine.

Inflacija i kamatne stope

Visoka inflacija smanjuje kupovnu moć novca, što čini zlato atraktivnijom investicijom. Slično tome, niske kamatne stope smanjuju prinos na štednju i obveznice, što može povećati interesovanje za ulaganje u zlato. Globalna inflacija se postepeno smanjuje, ali u mnogim zemljama ostaje iznad dugoročnih ciljeva centralnih banaka. FED (Federalne rezerve SAD) i ECB (Evropska centralna banka) su počeli sa postepenim smanjenjem kamatnih stopa, što obično pozitivno utiče na cenu zlata, jer smanjuje atraktivnost dolara i obveznica. Niže kamatne stope podstiču investitore da se okreću zlatu kao dugoročnom čuvaru vrednosti.

Česta pitanja o zlatnim rezervama (FAQ)

Šta su zlatne rezerve?
Zlatne rezerve predstavljaju količinu zlata koju centralna banka ili država drži kao deo svojih deviznih rezervi. One služe kao garancija za stabilnost valute i ekonomije zemlje. 
Gde se čuvaju zlatne rezerve Srbije?
Jedan deo zlatnih rezervi fizički se čuva u trezorima Narodne banke Srbije u Beogradu. Drugi deo zlata Srbije čuva se u inostranim trezorima, pre svega u Banci Engleske u Londonu.
Zašto Srbija povećava svoje zlatne rezerve? 
Srbija u poslednjih nekoliko godina sistematski povećava svoje zlatne rezerve, što je deo šire strategije Narodne banke Srbije (NBS) za očuvanje i zaštitu nacionalne ekonomije. Povećanje zlatnih rezervi je dugoročni potez kojim Srbija jača ekonomsku stabilnost, štiti se od inflacije i osigurava finansijsku sigurnost u slučaju globalnih ekonomskih turbulencija.
Kako Srbija kupuje zlato? 
Srbija kupuje zlato iz domaće proizvodnje, prvenstveno od kompanija koje se bave eksploatacijom zlata, poput Ziđin Bor Copper (bivši RTB Bor) i drugih rudnika. Takođe, Srbija kupuje zlato i na međunarodnom tržištu. Trgovina se odvija preko međunarodnih banaka i finansijskih institucija koje omogućavaju likvidnost i sigurnost transakcija. Ovim strategijama Narodna banka Srbije jača finansijsku sigurnost i osigurava stabilnost nacionalnih deviznih rezervi.
Kako se zlato koristi u ekonomiji? 
Zlato ima široku ekonomsku primenu – od zaštite deviznih rezervi i investiranja do industrijske i luksuzne upotrebe. Zlato je rezerva centralnih banaka, koristi se kao sredstvo plaćanja i osiguranja transakcija u međunarodnim trgovinskim sporazumima. Zlato se koristi u proizvodnji elektronike, mikročipova i medicinskih uređaja, kao i u automobilskoj industriji  i u proizvodnji pametnih telefona, laptopova i satelita.Najveći deo zlata (oko 50-60%) koristi se za izradu nakita.
Kako Srbija stoji u poređenju sa drugim zemljama regiona? 
Sa 47,9 tona zlata, Srbija ima najveće rezerve u regionu, znatno više od susednih zemalja i ističe se kao lider na Zapadnom Balkanu po količini zlatnih rezervi. Ovakva strategija jačanja zlatnih rezervi doprinosi stabilnosti nacionalne valute i jačanju poverenja investitora.