Uvod: Depozit – više od štednje

Kada kažemo "depozit", većina ljudi pomisli na štednju u banci. Ipak, iza ovog naizgled jednostavnog pojma, krije se čitava pravna i ekonomska struktura koja ima ogroman uticaj na savremeni finansijski sistem. Depoziti nisu samo novac koji ostavljamo u banci – oni su deo složenog sistema koji oblikuje način na koji banke posluju, upravljaju sredstvima i odobravaju kredite. U ovom tekstu otkrićemo kako funkcionišu depoziti, koje vrste postoje, kako su se razvijali kroz istoriju i koje posledice imaju na svakodnevnu ekonomiju.

Šta je depozit?

Depozit je ugovorni odnos između klijenta (deponenta) i finansijske institucije (depozitara) u kojem klijent poverava svoja sredstva na čuvanje. To je novac koji polažete u banku ili neku drugu finansijsku instituciju, najčešće na štednju ili kao obezbeđenje. U suštini, to je iznos koji ostavljate banci, a ona vam zauzvrat može plaćati kamatu ili koristiti depozit kao garanciju na neku uslugu. Dakle, depozit može služiti za štednju i donosi kamatu, ili kao osiguranje (kod kredita, zalupa, garancija itd.)

Ključna stvar kod depozita je to da vlasništvo nad sredstvima ostaje kod deponenta. Drugim rečima, banka ne postaje vlasnik vašeg novca, već je njegova čuvar. Kod tzv. štednje po viđenju, klijent ima pravo da sredstva povuče bilo kada, bez najave i ograničenja.
U prošlosti, kada je zlato bilo glavno sredstvo plaćanja, depoziti su podrazumevali fizičko čuvanje dragocenosti. U antičko vreme hramovi su imali prve oblike depozitne funkcije – bez kamata. Ljudi su zlato, srebro i dragocenosti čuvali kod sveštenika ili u hramovima. Kasnije, trgovci i menjači novca počinju da čuvaju novac za druge i vode zapise.

Prve prave banke pojavile su se u Srednjem veku u Italiji. Ljudi su počeli da polažu novac kod bankara, a zauzvrat su dobijali potvrde koje su mogle da se prenose ili razmenjuju. Kasnije počinju da se razvijaju centralne banke koje primaju depozite, izdaju novac i kreditiraju državu. Počinje širenje štednih i tekućih računa. U 19. veku, masovno se razvijaju banke i štedionice, ljudi iz svih slojeva društva polažu novac, ne samo bogati. Uvodi se kamatna stopa na štedne depozite, podstičući ljude da štede. Od 20. veka, dolaskom savremenog doba, razvija se elektronsko bankarstvo, kartice i digitalni depoziti. Novac se više ne vidi fizički, većina postaje „depozitni novac“, zapisan u bankarskim sistemima. Države uvode osiguranje depozita da bi povećele poverenje građana.

Danas su depoziti osnovni temelj bankarskog sistema. Građani poveravaju novac bankama koje ga dalje plasiraju kroz kredite. Bez depozita nema banaka, ni savremenog kreditnog sistema. 

Vrste depozita

Vrste depozita se najčešće dele na štednju po viđenju i oročenu štednju. To je neka osnovna podela, kada govorimo o štednim depozitima građana u bankama.

Štednja po viđenju (a vista)

Ova forma štednje omogućava korisniku da novac može slobodno podizati i uplaćivati u bilo kom trenutku. pristupi svom novcu u svakom trenutku. Idealna je za svakodnevne transakcije, ali donosi minimalnu ili nikakvu kamatu, ali veliku fleksibilnost. Idealna je za kratkoročne rezerve ili „sigurnosnu mrežu“.

Oročena štednja (terminski depozit)

Kod oročenih depozita, novac se polaže na određeni vremenski period (3,6,12 meseci ili više). Tokom tog roka sredstva nisu dostupna bez penala. Kamatna stopa je viša, ali nema pristupa novcu do isteka roka bez gubitka kamate. Pogodna je za dugoročnu štednju. Ova vrsta štednje je pogodna za one koji žele da ostvare dodatni prihod uz minimalan rizik, ali pod uslovom da im novac nije potreban tokom trajanja oročenja.
Osim ove osnovne podele, banke nude i druge vrste depozita:  devizni i dinarski depozit, depozit po viđenju za pravna lica, depozit kao kolateral (garancija za kredit) i namensku štednju (npr. za decu, obrazovanje, penziju)

Razlika između depozita i kredita

Depozit i kredit često se poistovećuju jer oba uključuju novac i banke. Međutim, suštinska razlika je u vlasništvu i načinu upotrebe novca.
Kod depozita, vi poveravate sredstva banci, ali ona i dalje ostaju vaša. Imate pravo da ih povučete kad god poželite. Rizik za vas je nizak, a kamata simbolična.
Kod kredita, vi pozajmljujete sredstva od banke i preuzimate odgovornost da ih vratite uz dogovorenu kamatu. Vlasništvo prelazi na vas, ali uz obavezu otplate. Ova razlika je od suštinskog značaja – deponent daje novac na čuvanje, dok korisnik kredita novac koristi unapred.

Kako funkcionišu banke: Sistem delimičnih rezervi

Banke funkcionišu po principu sistema delimičnih rezervi (fractional reserve banking), što znači da ne čuvaju sav novac koji im klijenti polože, već deo tog novca zadržavaju kao rezervu a ostatak pozajmljuju drugim klijentima kroz kredite. Kako to funkcioniše u praksi? Na primer, položite novac u banku, uplatite 1.000 evra na svoj račun. Banka zadržava deo kao rezervu. Ako je obavezna rezerva 10%, banka zadržava 100 evra kao sigurnosnu rezervu. Ostatak daje kao kredit. Preostalih 900 evra banka moža pozajmiti nekom drugom (npr. kredit za auto). Osoba koja primi kredit može taj novac položiti u drugu banku i tako proces ide dalje.
Zahvaljujući sistemu delimičnih rezervi, mali početni depozit može „proizvesti“ višestruko više novca u finansijskom sistemu. To se zove monetarni multiplikator.

Zašto postoji ovaj sistem?

Zato što omogućava veći protok novca u privredi, podržava kreditiranje, investicije i rast, omogućava bankama da ostvare profit. Ipak, ako previše klijenata odjednom zatraži svoj novac, banka može ostati bez likvidnosti i to je tzv. BANK RUN. Zato države imaju centralne banke (kao poslednje utočište) i osiguranje depozita (npr. u Srbiji do 50.000 evra po banci).

Zašto štedni ulog nije isto što i kredit

Osnovna razlika između štednog uloga i kredita jeste u prirodi transakcije. Kod kredita se današnja roba (novac) zamenjuje za buduću vrednost i zbog toga se naplaćuje kamata. Kod štednog uloga, vi ne prepuštate novac da bi ga neko koristio, već da bi ga čuvao. Vi niste investirali – vi ste samo deponovali svoj kapital, koji možete povući odmah i bez vremenskog ograničenja. Štedni ulog nije isto što i kredit, jer predstavljaju dve suprotne strane finansijskog odnosa između vas i banke.

Kod štednog uloga vi pozajmljujete novac banci. Kada uložite novac u štednju, vi ste poverilac a banka je dužnik. Banka koristi vaš novac i plaća vam kamatu za to. Vi nemate nikakvu obavezu otplate, vi imate pravo da novac povučete, uz kamatu.
Kad je kredit u pitanju, banka pozajmljuje novac vama. Kada uzmete kredit vi ste dužnik, a banka je poverilac. Vi trošite tuđi novac i imate obavezu da ga vratite uz kamatu. Ako ne ispunite obaveze, banka može pokrenuti naplatu, kamate, izvrđenje itd.
Ekonomisti poput Ludviga fon Mizesa i Hesusa Herte de Sota u svojim radovima naglašavaju da štedni ulozi predstavljaju sadašnje, a ne buduće vlasništvo nad robom. To znači da se depozit ne može ni teorijski smatrati oblikom kreditiranja.

Kako su nastale savremene poslovne banke?

U prošlosti, banke su bile podeljene na depozitne banke (koje su čuvale sredstva i naplaćivale naknadu za to) i kreditne banke (koje su odobravale pozajmice iz oročene štednje). Vremenom, zbog interesa država i tržišta, došlo je do spajanja ovih funkcija – tako su nastale poslovne banke, kakve poznajemo danas.
Posebno važan momenat bila je Pilova reforma iz 1844. godine u Engleskoj, koja je ograničila emisiju nepokrivenih papirnih novčanica, ali je dozvolila bankarstvo sa delimičnim rezervama. Tako je otvoren put za današnji sistem koji balansira između sigurnosti i profitabilnosti, ali i nosi rizik od nestabilnosti.

Često postavljana pitanja (FAQ)

1. Da li banka uvek ima moj novac spreman za isplatu?
Ne. Banke posluju sa delimičnim rezervama, pa samo deo sredstava drže fizički raspoloživim.
2. Da li je oročena štednja sigurnija od štednje po viđenju?
Nije nužno sigurnija, ali je pogodnija za dugoročnu štednju uz višu kamatu.
3. Mogu li izgubiti novac iz depozita?
Teoretski da – ako banka propadne, ali sredstva su u mnogim zemljama osigurana do određenog iznosa.
4. Zašto banke daju kamatu na oročene depozite, a ne na štednju po viđenju?
Zato što koriste oročena sredstva za plasman i generišu prihod, dok su sredstva po viđenju uvek „na čekanju“.
5. Koja je razlika između poslovne i depozitne banke?
Poslovne banke kombinuju funkcije čuvanja i kreditiranja, dok su depozitne banke isključivo čuvale sredstva.